Dragi roditelji!
Vec 3 meseca je proslo kako sam na
fakultetu a jos vam nisam pisala.
Stidim se zbog toga, ali vam obecavam, da
cu sve to sad nadoknaditi!
Ali pre nego sto nastavim sa pisanjem ovog pisma, molim
vas, sedite! Nikako nemojte dalje citati ovo pismo stojecki!
Vec su mi skoro potpuno zacelile opekotine i vec sam se
skoro
potpuno oporavila od soka sto sam morala da skacem sa
cetvrtog sprata. Provela sam samo 2 nedelje u bolnici, vid
mi se vec skoro u potpunosti vratio a i povracam samo jednom
nedeljno.
Posto sam pozar izazvala sama, moracemo univerzitetu
da platimo 350.000 odstete, ali to nije nista, jer je
glavno da sam ostala ziva. Imala sam srecu, jer je covek,
koji stanuje preko puta, primetio sta se desava i pozvao
vatrogasce i hitnu pomoc. I posetio me je u bolnici, a
posto nisam imala gde da odem (moja soba je u potpunosti
izgorela), bio je tako ljubazan i ponudio mi da predjem kod
njega. Ima
jednosoban stan, ali nam je zato sjajno. Inace, on je
dvaput stariji od mene,
ali ludo smo se zaljubili jedno u drugo i planiramo da se
vencamo. Jos se nismo tacno dogovorili kada, ali hteli
bismo da se vencanje odrzi pre nego sto se na meni
primete tragovi trudnoce. Uistinu, dragi moji, bicu majka!
Znam, da jedva cekate trenutak, kad cete postati baba i
deda, i potpuno sam ubedjena da cete bebice (jer cekamo
trojke) primiti sa onoliko ljubavi, sa koliko ste mene
okruzivali kada sam bila mala. Jedina stvar, koja trenutno
odlaze nasu svadbu, je da je moj verenik pokupio negde
neku odvratnu infekciju. Zbog toga smo oboje opet u
bolnici, jer sam i ja to dobila, ali sada nam je mnogo
bolje
zahvaljujuci antibioticima, koje dobijamo intravenozno.
Doktori ovu bolest nazivaju sifilis, ili tako nekako.
Znam, da cete mog supruga docekati sirom rasirenih ruku, i
uskoro ce postati deo nase porodice. To je veoma drag
covek, i uprkos tome sto nema zavrsenu osnovnu skolu veoma
je ambiciozan.
Naravno, on je druge veroispovesti, ali znam da ste vrlo
tolerantni, pa vam nece smetati ni to sto je tamnije
puti. Sigurna sam da cete ga voleti bar onoliko koliko ga
ja volim!!! Posto je priblizno vasih godina, slagacete se
vrlo dobro,narocito kad se preselimo kod vas (jer je nas
stan suvise mali za toliko ljudi). Cini mi se da su i
njegovi roditelji cestiti ljudi, njegov otac je poznati
svercer narkotika iz Afrike, odakle je poreklom i moj
buduci...
Tako, sada, kada sam vam sve opsirno opisala, mislim da
je vreme da vam priznam da mi nije izgoreo stan, tako da
mi nije nista, nisam ni bila u bolnici, nemam ni verenika
ni sifilis, niti nikakvog crnca. Istina je ta, da sam pala
iz matematicke analize i makroekonomije, a iz informatike
sam se provukla, pa sam htela da vam pokazem da na ovom
svetu postoje i gore stvari od ovih!
Ljubim vas,
vasa cerka:)
Subject: Pismo roditeljima 
Tue Jan 13, 2009 12:45 am
